ПАРК ПРИРОДЕ УНА

Иако је подручје Парка природе Уна недовољно истражено, у наставку ћемо представити неке од најосновнијих карактеристика подручја. Увјерени смо да ћемо у наредном периоду заједно пронаћи пут - да се шире подручје ријеке Уне истражи и валоризује на прави начин.

Парк природе – што је више од тога

Подручје Парка природе Уна карактеришу специфични геолошки и хидролошки феномени, као и изузетна биолошка разноврсност, која се манифестује кроз флористичке, фаунистичке и екосистемске вредности. Долина Уне је од давнина позната по појави великих маса седре (бигра). Читаво корито Уне је степенасто својим уздужним профилом, што је управо условљено каскадним појавама бигре, која се смењује са равним и мирним деловима тока. Према Матоничкину и Павлетићу (1963), у ријеци Уни могу се разликовати четири типа седрених формација. Најчешће се јављају мале преграде висине од 0,5 до 1,5 м, које су карактеристичне за ово подручје јер показују специфичну структуру и донекле се разликују од свих формација у другим нашим рекама.

Посебну вредност истраживаног подручја представљају станишта многих рибљих врста. Морфологија Уне омогућава да се на једном месту види много различитих врста риба. У Уни је идентификовано чак 39 различитих врста риба, што је свакако сврстава међу најбогатије наше реке. Трећа специфичност Парка природе Уна су јединствени пејзажи. Пејзаж карактерише мозаик природно очуваних станишта, делимично измењених и оних створених антропогеним утицајима. Смарагдна ријека Уна, те низ хидролошких, геоморфолошких и других појава, међу којима су многи седрени облици, брзаци, водопади, аде и ријечна језера, као и нераскидива приобална вегетација, те насеља на њеним обалама чине ово заштићено подручје јединственим.

Најзначајније притоке ријеке Уне

Река Уна чини окосницу заштићеног подручја. Прва је десна притока ријеке Саве у Републици Српској. Укупна површина слива је 9.368 км2, од чега се 3.340 км2 налази на територији Републике Српске. Уна је дуга 212,5 км, од чега је 82 км у Републици Српској. Извире у Доњој Суваји у Хрватској у виду неколико јаких крашких извора, на око 420 метара надморске висине. Најзначајније притоке у оквиру Парка природе Уна, које иду низводно, су: Војскова, Сана, Јапра, Стригова, Мљечаница и Моштаница. Најважнија од њих, по количини воде и површини слива, је Сана, чија је укупна дужина 157,7 км.

СЕДРЕ

Долина Уне је од давнина позната по појави великих маса седре (бигра). Читаво корито Уне је степенасто својим уздужним профилом, што је управо условљено каскадним појавама бигре, која се смењује са равним и мирним деловима тока. Према Матоничкину и Павлетићу (1963), у ријеци Уни могу се разликовати четири типа седрених формација. Најчешће се јављају мале преграде висине од 0,5 до 1,5 м, које су карактеристичне за ово подручје јер показују специфичну структуру и донекле се разликују од свих формација у другим нашим рекама. Наиме, баријере у низводном правцу најчешће стварају тзв седрене браде кроз које тече вода. Овде су браде слабо развијене, па је седрена баријера у низводном делу готово вертикална. Такође, површине оваквих седрених баријера су изузетно простране (десетак и више метара) и завршавају се низводним делом са Т избочином.

Формирање ове врсте седрених баријера условљено је спорим кретањем воде. Други тип седрених формација на ријеци Уни јавља се до Новог Града и тако улази у дио истраживаног подручја. Овај тип се у почетку појављује као подводно острвце у најдубљим дубинама реке и начин на који се ова седра формира прилично се разликује од оних на којима вода прска. Травертинска острвца расту у висину и ширину и тако се могу појавити две врсте формација. Трећи тип седрених формација на Уни јавља се на тектонским водопадима. На овим местима вода је брза и бистра, а таложење калцијум карбоната је интензивније. У истраживаном обиму нема таквих травертинских баријера. Четврта врста седрених формација јавља се на местима где је ток створио прозрачнију воду и самим тим интензивније таложење. На овај начин се ствара низ травертинских каскада. Ни ова врста седре није идентификована у обиму.

ФЛОРА И ВЕГЕТАЦИЈА

Флора и вегетација овог дијела Републике Српске су спорадично и недовољно истражени. Одређени део подаци се налазе у раду Славнића и Бјелчића (1963) који се баве биљно-географским карактеристикама простора између Уне, Саве, Врбаса и линије Бања Лука-Приједор. Међутим, флора водотока Уне и њених обала није разрађена. Сви остали флористички подаци односе се на горњи ток ријеке Уне. Лакушић и др. (1991), на вертикалном профилу ријеке Уне разликује седам појасева: супрамедитерански, супмонтански, монтански, супрамонтански, субалпски, алпски и субнивалски. Према њима, у доњем току ријеке Уне доминира подпланински појас. Типична вегетација овог подручја је климатогена и представља мезофилне шуме храста китњака и граба.

Истраживања флоре доњег тока Уне у суседној Хрватској су нешто детаљнија. Први су Шегуља и др. (1998) истраживали су подручје Зринске горе, укључујући и слив ријеке Уне, и евидентирали 682 таксона васкуларне флоре. Боршић и др. (2012) објавили су резултате флористичких истраживања доњег тока ријеке Уне у којима наводе 252 таксона у једном вегетацијском периоду (прољећу). Ово су уједно и једине детаљније флористичке студије доњег тока ријеке Уне. Аутори рада, поред навођења неколико таксона интересантних за заштиту (Дацтилорхиза инцарната, Царек рострата, Алопецурус рендлеи), наводе велики број инвазивних врста: Ацер негундо, Амбросиа артемисиифолиа, Аморпха фрутицоса, Ецхиноцистис лобата, Ецхиноцистис лобата, Ецхиноцистис лобата. Аннуа и Робиниа пси изнад приступају у истраживачком раду у области флоре и вегетације – јер доступни подаци указују на само један сегмент богатства посматраног подручја..

ФАУНА ПАРКА ПРИРОДЕ УНА

Фауна овог подручја је несумњиво недовољно истражена, али је према доступним и непотпуним подацима на посматраном подручју забележено 325 животињских врста, од којих се 92 налазе на листи Анекса Конвенције о очувању дивљег и животињског света у Европи. Станишта (Берн 1979) и Конвенција о миграторним врстама.дивље животиње (Бон 1979).

Пејзаж карактерише мозаик фрагмената природно очуваних станишта, делимично измењених и оних насталих антропогеним утицајима. Основне карактеристике пејзажа овог подручја су чиста и смарагдна ријека Уна, те низ хидролошких, геоморфолошких и других појава, међу којима су многи седрени облици, брзаци, водопади, аде и ријечна језера, као и нераскидива приобална вегетација која га прати. река. Својим процесом стварања седре и седрених феномена, Уна је јединствен природни феномен на територији Босне и Херцеговине. За време ниског водостаја реке ове седрене формације су посебно изражене, када постану „пристаниште” за велики број птица. Посебну пејзажну вриједност овом подручју дају ријечна острва која су бар дјелимично обрасла природном вегетацијом, као и већи и мањи комплекси пољопривредног земљишта уз ријеку Уну, посебно током вегетације када се различите пољопривредне културе смјењују у релативном мала површина. Једна од регионалних одлика и вриједности укупног природног ресурса је разиграни скуп различитих типова станишта на малом простору, у додиру са живописним градовима и селима у којима је сачувана једина „Уна“.

ПЕЈЗАЖ

Detaljnije

o Javnoj ustanovi Park prirode Una, možete saznati na internet stranici www.parkprirode-una.org, kreirane u okviru projekta Eko (p)okret 2, Finansiranog od strane Europske unije, koji smo po završetku projekta ustupili na upravljanje Javnoj ustanovi.